""𝘜𝘷𝘦𝘬 𝘵𝘳𝘦𝘣𝘢 𝘷𝘦𝘳𝘰𝘷𝘢𝘵𝘪 𝘶 𝘻𝘳𝘯𝘰 𝘪𝘴𝘬𝘳𝘦𝘯𝘦, 𝘪𝘴𝘵𝘪𝘯𝘴𝘬𝘦 𝘥𝘰𝘣𝘳𝘰𝘵𝘦 𝘯𝘦𝘰𝘬𝘢𝘭𝘫𝘢𝘯𝘦 𝘭𝘪𝘤𝘦𝘮𝘦𝘳𝘫𝘦𝘮."

Zoran je, kako se čini, dostigao onaj nivo veštine i samopouzdanja u pisanju kada autor više ne može da pogreši, čak ni pri izlaženju iz svoje zone komfora. Roman poseduje sve što istorijska fikcija treba da ima, uključujući fiktivne likove koji se prepliću sa postojećim ličnostima, tačnost istorijskog konteksta, verodostojnost pri uplitanju izmišljenih događaja, živopisno prikazivanje likova i autentičnost pri pripovedanju. Sve je to posuto prahom misterije i napetosti koje se protežu do poslednje stranice. Mnogi opisi su toliko jasni i direktni da čitalac stiče utisak da se i sam nalazi u prikazanim geografskim predelima, učestvuje u radnji te uživo posmatra glavne junake, vidi šta oni vide, čuje isto što i oni, oseti sve što oni osete i istovremeno priželjkuje da sazna šta će se dogoditi, ali i strepi od toga.

Naime, godina je 1577. Na putu ka prestonici baskijske pokrajine Araba, ubica u najam Huan Morgando Latimor umoran je od života istkanog nasiljem u osvit velikog zločina protiv čovečanstva. Razvojem događaja i prolaskom vremena, na ulicama Vitorije Gastez ubijena je mlada plemkinja. Alonso, doktor iz Salamanke i budući iskušenik dominikanskog reda i Antonija, kćer tamničara iz Vitorije Gastez naizgled su jedini zainteresovani da pronađu ubicu i privedu ga licu pravde. Koje sve misterije grad skriva? Kakve su zločine zataškali veliki moćnici koji se šepure gradom kao da ga poseduju? Najvažnije od svega, kakva nova i surova nedela će se, gonjena pravdom, brzim tempom nizati tokom istrage? Dok se pitanja samo nižu, na čitaocu je da se ukrca na barku koja plovi za Vitoriju Gastez i sazna da li će se bilo sta razrešiti, imati lep kraj, ili biti poraženo od strane dobra.

Za čitaoce koje zanimaju sledeća obeležja:

- istorijska fikcija
- misterije
- elementi trilera
- moralno sivi likovi
- raznolikost i inkluzija
- pojam univerzalne pravde
- tajna društva
- problemi društvenog sistema
- licemerje religijskog fanatizma
- realistične romanse
- trodimenzionalni protagonisti"

""𝕸𝖔𝖗𝖊 𝖚𝖛𝖊𝖐 𝖟𝖓𝖆 𝖘𝖚𝖉𝖇𝖎𝖓𝖊 𝖔𝖓𝖎𝖍 𝖐𝖔𝖏𝖎 𝖓𝖏𝖎𝖒𝖊 𝖕𝖑𝖔𝖛𝖊."

📜 Godina 1557. Kada Huanu Morgandu Latimoru, plaćenom ubici i produženoj ruci krune, poznatom po nadimku Sekač, stigne vest da je njegovu porodicu zarobila španska inkvizicija, pod optužbom da mu se žena bavi veštičarenjem, napušta luku San Sebastijan i dolazi u baskijsku prestonicu Vitorija Gastez. Kada posle mnogo vremena zakorači na tlo rodnog grada, saznaje užasnu istinu. Njegovu ženu i sina su spalili, a njihovo pogubljenje naredio je lično njegov prijatelj iz detinjstva- Veliki Inkvizitor Tomas od Arlesa. Nakon što ih je život razdvojio na dve suprotne strane, konačno se susreću pod užasnim okolnostima. Huan Morgando je željan osvete zbog ubistva svoje porodice, a Tomas od Arlesa dovoljno pokvaren da učini sve kako bi prikrio svoje zločine. Posle tog susreta, između njih ništa više neće biti isto...

Dvanaest godina kasnije, u Vitoriji Gastez počinjeno je ubistvo. Da stvar bude još šokantnija, ubijena je devojka iz visokog društva, kćer vojvode od Zadore. Veliki Inkvizitor poverava istragu budućem iskušeniku dominikanskog reda, doktoru Alonsu de Salazaru. Dok serija jezivih ubistava potresa glavni grad prestonice, mladi istražitelj svakim novim otkrićem samo zapada dublje u mrežu laži i spletki koju neko mnogo moćan kroji iza njegovih leđa. Da li vreme briše tragove? Može li se prevariti smrt? Plaćaju li nevini najveću cenu? Ko ubija po prestonici?
Da li naplata za grehe stiže u liku mladog istražitelja?

"𝕾𝖛𝖆𝖐𝖔𝖌 𝖓𝖔𝖛𝖔𝖌 𝖉𝖆𝖓𝖆 𝖘𝖛𝖊𝖙𝖑𝖔𝖘𝖙 𝖔𝖙𝖐𝖗𝖎𝖏𝖊 𝖓𝖊č𝖎𝖏𝖎 𝖌𝖗𝖊𝖍, 𝖏𝖊𝖗 𝖙𝖊𝖐 𝖐𝖆𝖉𝖆 𝖘𝖊 𝖗𝖔𝖉𝖎 𝖘𝖚𝖓𝖈𝖊, 𝖓𝖆š𝖊 𝖒𝖗𝖆č𝖓𝖊 𝖘𝖊𝖓𝖐𝖊 𝖕𝖔𝖘𝖙𝖆𝖓𝖚 𝖛𝖎𝖉𝖑𝖏𝖎𝖛𝖊."

Zoki, konačno si dočekao! 🫣🤣

Nažalost, čitanje romana se odužilo, nisam ga pročitao u dahu, samo zato što sam se u međuvremenu razboleo. Tako da nisam bio dovoljno skoncentrisan da bih nastavio druženje sa likovima koji su mi prirasli za srce.

📜 Nakon što sam pročitao roman, morao sam da sačekam da prođe neko vreme kako bi mi se slegli utisci. Moram reći da je ovo do sada najzreliji Zoranov roman. Svidela mi se priča, zaista je sveža i drugačija. Volim njegov filigranski stil pisanja, gde rečenice lagano klize po papiru. Zoran je uradio odličan posao napisavši veličanstven istorijski triler koji nam daje uvid u veoma živopisne slike Španije tog vremena. Imamo uvid u njenu društvenu strukturu, vidljiv je jaz između onih koji su na vrhu- bogatih, koji su duboko dekadentni, izopačeni, moralni bogalji, i između onih na dnu lestvice- siromašnih, potlačenih, rabljenih i sistematski uništavanih.

"Č𝖔𝖛𝖊𝖐𝖆 𝖓𝖔𝖛𝖆𝖈 𝖎 𝖒𝖔ć 𝖑𝖆𝖐𝖔 𝖒𝖔𝖌𝖚 𝖟𝖆𝖛𝖊𝖘𝖙𝖎 𝖎 𝖕𝖔𝖒𝖗𝖆č𝖎𝖙𝖎 𝖒𝖚 𝖚𝖒, 𝖕𝖗𝖔𝖒𝖊𝖓𝖎𝖙𝖎 𝖒𝖚 𝖕𝖔𝖎𝖒𝖆𝖓𝖏𝖊 𝖘𝖛𝖊𝖙𝖆. 𝕿𝖆𝖉𝖆 𝖑𝖆𝖐𝖔 𝖒𝖔ž𝖊 𝖉𝖆 𝖚𝖔𝖇𝖗𝖆𝖟𝖎 𝖉𝖆 𝖏𝖊 𝖒𝖓𝖔𝖌𝖔 𝖛𝖆ž𝖓𝖎𝖏𝖎 𝖓𝖊𝖌𝖔 š𝖙𝖔 𝖏𝖊𝖘𝖙𝖊, 𝖒𝖓𝖔𝖌𝖔 𝖇𝖔𝖌𝖆𝖙𝖎𝖏𝖎 𝖎 𝖒𝖔ć𝖓𝖎𝖏𝖎, 𝖆 𝖕𝖔𝖘𝖊𝖇𝖓𝖔 𝖔𝖓𝖉𝖆 𝖐𝖆𝖉𝖆 𝖘𝖛𝖔𝖏𝖚 𝖒𝖔ć 𝖎𝖘𝖕𝖔𝖑𝖏𝖆𝖛𝖆 𝖓𝖆 𝖘𝖑𝖆𝖇𝖎𝖏𝖎𝖒𝖆 𝖎 𝖔𝖓𝖎𝖒𝖆 𝖐𝖔𝖏𝖎 𝖓𝖊 𝖒𝖔𝖌𝖚 𝖉𝖆 𝖒𝖚 𝖘𝖊 𝖔𝖉𝖚𝖕𝖗𝖚."

📜 Zoran sve vreme drži konstantnu tenziju, sa mnoštvom obrta i šokantnog otkrića koji kraj sa sobom donosi. Ono što je za mene još važnije- odlično je portretisan karakter svakog lika. Dopada mi se što nijedan lik nije potpuno niti crn, niti beo. Svaki lik sa sobom nosi nešto skriveno, tajnu koja ga pritiska i čije otkriće preti da mu uništi život. Posebno mi se dopalo što su na kraju do izražaja došli sporedni likovi, što je u velikoj meri doprinelo lepoti romana.

"Š𝖙𝖔 𝖏𝖊 č𝖔𝖛𝖊𝖐 𝖎𝖒𝖚ć𝖓𝖎𝖏𝖎, 𝖛𝖎š𝖊 𝖏𝖊 𝖐𝖆𝖙𝖆𝖓𝖆𝖈𝖆 𝖓𝖆 š𝖐𝖗𝖎𝖓𝖏𝖎 𝖎𝖘𝖙𝖎𝖓𝖊 𝖐𝖔𝖏𝖚 č𝖚𝖛𝖆𝖏𝖚 𝖔𝖉 𝖙𝖚đ𝖎𝖍 𝖕𝖔𝖌𝖑𝖊𝖉𝖆."

📜 Uspešno je dočarao duh jedne epohe, ogradivši likove vremenski i prostorno, koristeći bogate opise i detalje koji čitaoca uvode u samo srce 16. veka. Osećao sam se kao da hodam po ulicama Vitorije Gastez, mogao sam da namirišem izgorela tela, pogledam smrti direktno u oči. Kada sam stigao do samog kraja, poželeo sam još.

📜 Od mene si dobio zeleno svetlo da te ubuduće češće čitamo i u okvirima žanra istorijskog romana. Mislim da je za tebe velika pohvala ako bih rekao da si mi u određenim trenucima zaličio na Antonija Garida. Malo je reći da sam oduševljen. Samo nastavi tako kao i do sada. 😉

"𝕺𝖓𝖎 𝖐𝖔𝖏𝖊 𝖟𝖆𝖛𝖔𝖑𝖎𝖒𝖔 𝖚𝖎𝖘𝖙𝖎𝖓𝖚 𝖎𝖒𝖆𝖏𝖚 𝖒𝖔ć 𝖉𝖆 𝖓𝖆𝖘 𝖓𝖆𝖏𝖛𝖎š𝖊 𝖕𝖔𝖛𝖗𝖊𝖉𝖊.""

"Stilski i koncepcijski najsavršeniji roman Zorana Petrovića. Za sada.
U optimalinih dvesta stranica smeštena je uzbudljiva priča o davnim zločinima koji ''bacaju duge senke'' (kako bi rekla Agata Kristi) i svežim iskušenjima za glavnog junaka, Đorđija Rafailovića, lekara i poverljivog službenika kneza Mihaila Obrenovića. Istorijski okvir je poštovan, ali je, kao i u ostalim delima ovog autora, ispričana pre fantastična istorija nego istorijska priča sa elementima fantastike. Narodna verovanja, bajke, predanja, stara magija balkanskog folklora uz autorove originalne kreacije i neočekivan rasplet. Ljubiteljima žanra je uživanje zagarantovano. "

"omg, preeedobra knjiga😍"